Znate ono kako svi zovu lift u pogrešnom smeru, ili još gore, stisnu obe strelice "jer otkud ja znam odakle lift treba da dođe"? Kako je moguće da većina ljudi ima potpuno pogrešnu ideju o nečemu što bi trebalo da bude jednostavno? Pa, setio sam se goreg primera.
U Vizantiji je postojao jedan veliki grad. Bio je toliko veliki, da su ga svi zvali jednostavno - Grad. Bio je glavni grad. Kad kažeš Grad, misliš na taj grad. Kao kod nas u Beogradu, kad kažeš Bulevar ili Trg... nema potrebe da pojašnjavaš o kom bulevaru ili trgu se radi. Trg.
Na kapiji grada je stajala straža, koja bi putnike pitala "Ulaziš li u grad?" - na starogrčkom "Eis tan poli". Nekad bi i zbrzali, pa bi to zvučalo kao "Istanboli".
Pošto je pitanje bilo protokolarno i realno glupo, malo ko je odgovarao. Grci bi mahnuli ili klimnuli glavom (onako obrnuto, grčki). Turci bi mislili da ovi na ulazu govore kako se grad zove i kurtoazno mahnuli ili klimnuli glavom, pozdravljajući stražare.
Sve više Turaka je bilo u ubeđenju da se Grad zove "Istamboli". Sigurno im nije pomogla činjenica da bi Grci tu i tamo govorili "Idem do grada", gde bi opet zbrzali i rekli "stamboli". Turci su mislili da se Istanboli skraćeno zove Stamboli.
Onda se desila 1453, pad Vizantije, Otomansko carstvo, blabla, grad je imao i dalje zvanični naziv po nekom tamo Konstantinu, ali su ga svi zvali Stambol. Posle su ga poturčili i dodali slovo I na početak, da bi lakše mogli da izgovaraju.
Grci ih nisu ispravljali.
Šest vekova.
Više od pola milenijuma kasnije, na Bosforu i dalje postoji jedan grad od petnaest miliona stanovnika, koji se zove "Idešugrad". Tačnije "Jelišugrad".
Nemojte svoju prestonicu zvati "Jelišugrad". I nemojte zvati lift u oba smera.
Stisnite strelicu u smeru u kom želite da idete, zna lift kako da dođe do vas.
(objavljeno 21. 07. 2020. na mom Twitter profilu)